Hidrotehnička javnost u zemljama na prostoru bivše SFRJ, ali i u brojnim institucijama sektora voda u Evropi, sa interesovanjem i simpatijama prati kako se tokom protekle dve decenije Zavod za vodoprivredu iz Bijeljine vrlo uspešno, postojano i stabilno razvijao, izrastavši u jednu od najkompetentnijih planerskih i istraživačkih institucija u oblasti voda na ovim širim prostorima Evrope. Da ova ocena nije svečarska kurtoazija govori činjenica da se Zavod uvrstio u red malobrojnih institucija iz sektora voda koje su u stanju da izvanredno urade i najsloženije strateške planske dokumente, kao što je „Strategija integralnog upravljanja vodama Republike Srpske“, koja je završena tokom 2012. godine, a koja predstavlja jedan od najsloženijih planskih dokumenata u vodoprivrednom planiranju, koji može da uradi vrlo mali broj institucija u svetu. Takvi planski dokumenti se u svetu tretiraju najvažnijim strateškim dokumentima jedne države, odmah posle Ustava i Prostornog plana.
Dinamizam rasta i razvoja Zavoda potvrđuje maksimu da su najvitalnije, najefikasnije i najstabilnije one institucije čije je stvaranje uslovio i podstakao – sam život. Kada su se tokom 1992. godine počele da formiraju prve institucije novonastale Republike Srpske, jedan od najprioritetnijih, najurgentnijih zahteva
