Студија о могућностима коришћења водних ресурса у ОРС ријеке Требишњице за кавезни узгој рибе

МХ Електропривреда РС, ЗП Хидроелектране на Требишњици а.д. Требиње

 

Вишенамјенски систем за коришћење, уређење и заштиту од вода слива ријеке Требишњице један је од највећих и конфигурационо најсложенијих интегралних развојних пројеката у области вода реализованих на подручју Јужне Европе. Oвај систем треба поред производње електричне енергије да испуни и остале задате елементе сложене циљне структуре у областима економије, водопривреде, пољопривреде, рекреације и спорта.

Oвом Студијом анализирају се могућности и расположиви капацитети водних ресурса на подручју ОРС (обласни ријечни слив) Требишњице у Републици Српској за кавезни узгој рибе, уважавајући важеће стандарде и Правилнике, прије свега утицаје на животну средину и водне акваторије. Кључни објекти водопривредних система су вишенамјенске акумулације, које поред акумулисања воде за производњу електричне енергије испуњавају услове активне заштите од поплава, обезбјеђење воде за наводњавање, услове за развој туризма, рекреације и спорта.  На сливном подручју хидросистема Требишњица постоји 5 акумулација: Билећа, и Требиње на Требишњици, Врба и Клиње на Мушници и Алаговац у Невесињском пољу.,

Употреба кавеза је све популарнији метод узгоја рибе који подразумијева релативно ниске почетне трошкове, једноставну технологију, као  и методе управљања.  Овај метод узгоја разликује се од класичних рибњака прије свега у томе што су у питању отворени системи, гдје долази до директне интеракције између рибе из узгоја са непосредним, природним окружењем. Интензивни радови на постављању кавеза и припреми узгајалишта могу утицати на квалитет воде, на биомасу и разноврсност бентоса, планктона и нектона, као заједница које се природно налазе у слатководним екосистемима. За успјешан кавезни узгој рибе у акумулацијама, правилан избор локације кавеза је од пресудног значаја, при чему треба водити рачуна да кавези имају обезбјеђен приступ и нарочито водити рачуна о квалитету воде.

На нашим просторима се у кавезним рибњацима гаје хладноводне (углавном калифорнијска пастрмка) и топловодне врсте (углавном шаран).

У циљу сагледавања могућности додатних узгајивачких капацитета кавезног типа на предметним акумулацијама од кључног је значаја било да се утврде физичко – хемијски параметри током, по узгајање риба, неповољних периода године, односно током љета када долази до великог пораста температуре површинских слојева воде и са тим везано, до пада у сатурацији кисеоником.

Ова два параметра, температура воде и сатурација кисеоником, представљају како лимитирајуће тако и детерминишуће факторе да би се предложио тип узгоја као и прикладне врсте. Такође, било је потребно видјети да ли постоји органско оптерећење обзиром на чињеницу да се на Билећком и Требињском језеру већ налазе кавезни рибњаци.

Ихтиофауна ових акумулација, у фаунистичком смислу, састоји се од алохтоних (страних) врста које су поријеклом из црноморског али и јадранског сливног подручја и које су у воде ових акумулација доспјеле или плански - порибљавањем или неплански - као случајни „путници“ уз материјал за порибљавање или једноставно небригом и неодговорним понашањем појединаца, односно, активношћу појединаца који су их донијели у акумулације. Ове врсте су не само присутне у акумулацијама већ су се и аклиматизовале, то јесте прилагодиле новим срединским условима и успоставиле своје сада скоро па „природне“ популације и почеле да се размножавају у акумулацији.

Према саставу рибље фауне, може се закључити да акумулација Билећа има доминантно шарански (ципринидни) карактер односно да је и погодна за такозване топловодне врсте риба, воде акумулације Требиње у потпуности показују пастрмски карактер обзиром на састав врста у њему и успјешност њихове аклиматизације у његовим водама, акумулација Клиње и акумулација Врба имају пастрмски (салмоноидни) карактер односно погодне су за такозване хладноводне врсте риба, док акумулација Алаговац има шарански карактер.

Како би се дефинисала динамика измјена вода у акумулацијама, анализиране су запремине акумулација, средњи дотоци и испуштања из акумулација. На основу спроведених анализа евидентно је да су измјене воде у акумулацији Билећа, Требиње, Клиње и Врба потенцијално одговарајуће за развој аквакултуре.

С обзиром да се акумулација Алаговац користи за водоснадбијевање, и у овом тренутку има непознате параметре дотока и отицаја, није даље разматрана као потенцијално подручје за кавезни узгој рибе јер може и хоће довести до погоршања квалитета воде у овој акумулацији као посљедица узгоја, а што је недопустиво из угла водоснабдијевања.

Акумулација Клиње има малу запремину и површину, проглашена је за  Геоморфолошки споменик природе. Измјенама и допунама Просторног плана Републике Српске до 2025. планирано је да се овај предио прогласи у парк природе (категорија V). Нацртом Стратегије развоја Општине Гацко 2022-2028 планиран је развој водозахвата на акумулацијама Клиње и Врба. Узимајући све ово у обзир, закључено је да ова акумулација Клиње нема потенцијал за коришћење водних ресурса за кавезни узгој рибе.

Проведеним прелиминарним истраживањима,  на основу доступних података и подлога закључено је да је на Билећком језеру могуће постављање додатних рибњака кавезног типа намијењених узгоју шаранских врста, на Требињском језеру је могуће постављање додатних рибњака кавезног типа намијењених узгоју пастрмских врста, те уколико не дође до коришћења акумулације Врба за потребе водоснабдијевања, на овом језеру је могуће успоставити рибњак кавезног типа намјењен узгоју пастрмских врста.

Прије отпочињања изградње рибогојилишта кавезног типа, било би потребно да се за сваку локацију посебно, макар на једногодишњем нивоу, испрате физичко-хемијски параметри који су од значаја и то са резолуцијом мјерења/узорковања од најмање једном мјесечно. Након обраде ових података могло би се са сигурношћу прићи изради Идејног рјешења, Главних пројеката и Студије утицаја на животну средину. Ова документација би уз наведена истраживања за сваку предложену позицију, прецизно описала, прописала и израдила детаљан план и пројектну документацију за свако потенцијално рибогојилиште.

У Идејном рјешењу, било би потребно да се изради документ који би на прецизан начин описао технологију узгоја и дао много прецизнији трошковник инвестиција, расхода и прихода на годишњем нивоу (техноекономске анализе), а што би служило као својеврсна допуна и основа за инвестирање у ову област на горе анализираним акумулацијама.